Bosna i Hercegovina je u novembru prošle godine zajedno sa ostalim zemljama regije Balkana potpisala Sofijsku deklaraciju usvajajući Zelenu agendu za Zapadni Balkan, čime se obavezala na dekarbonizaciju svoje ekonomije do 2050. godine, prenosi Centar za životnu sredinu.

To znači rapidno djelovanje i apsolutnu transformaciju kompletne ekonomije i društva, posebno sektora energetike koji je baziran na korištenju uglja.

Šta to zapravo znači za našu zemlju, ali i region, na koji način pristupiti, šta prvo rješavati i koliko bi sve to moglo trajati?

Janez Kopač, direktor Sekretarijata Energetske Zajednice, ističe da BiH, po pitanju ispunjavanja mjera i reformi iz Sporazuma o uspostavljanju Energetske Zajednice, te usklađivanja sa politikama Evropske Unije, prvenstveno u kontekstu energetske tranzicije kasni za svojim okruženjem i to u nekim aspektima koji su od velikog značaja za dekarbonizaciju.

“Sve to je uglavnom zbog problema sa Ustavom i nadležnostima, jer za dekarbonizaciju koja predstavlja tzv. drugu energetsku tranziciju, potrebna je prva, a to je reorganizacija elektroenergetskog sektora. U Federaciji BiH se to još uvijek nije dogodilo, u Republici Srpskoj se dogodilo u distributivnim preduzećima. Takođe, potrebna je liberalizacija cijena odnosno otvaranje tržišta, što naravno znači i odražavanje tog troška u cijenama.

Sada su cijene regulirane na način da su toliko niske da nema nikakvog podsticaja za promjenu dobavljača.

Cijena struje proizvedene iz termoelektrana ne odražava realne troškove, jer su one nerekonstruisane i bez filtera za emisije štetnih gasova, što bi naravno povisilo cijenu električne energije. Nije samo BiH u tim problemima, npr. Srbija i Kosovo imaju iste strukturne probleme.

Ne znamo šta će biti sa Tuzlom 7, ali sigurno neće biti više nijedne nove termoelektrane na ugalj – jer je to neisplativo i ne može se naći banka koja bi to finansirala. Dešavaju se velike investicije u obnovljive izvore energije (OIE), Elektroprivreda BiH i Elektroprivreda RS su potpuno promijenile poslovnu filozofiju – samo obnovljivi izvori. Gradonačelnici Živinica, Breze i Banovića, žele biti prve dekarbonizovane opštine do 2050. godine. To su sve veliki pomaci u glavama i na neki način sam optimističniji u odnosu na godinu unazad, kaže Kopač

Kopač smatra da će se poskupljenje energije sigurno desiti, jer bez toga ne može.

To se desilo u EU, iako je tačno da su te zemlje bogatije.

Ipak, dekarbonizacija se dešava i neko to mora da plati, to su na kraju krajeva uvijek krajnji potrošači.

“Međutim, ovo je bitka za bolju budućnost i mislim da se u bolju budućnost isplati investirati, navodi Kopač, saopćeno je iz Centra za životnu sredinu.

ONASA