Sa Edinom Dacićem, istaknutim privrednikom međunarodne reputacije, laureatom Nagrade za Životno djelo, osnivačem i direktorom kompanije DACCOMET AG, vlasnikom proizvodnih pogona u BiH i Srbiji, razgovarao je glavni i odgovorni urednik Euromanagera, g. Pane Škrbić. Razgovor je vođen u kompaniji STANDARD u Prnjavoru, čiji je vlasnik g. Dacić, menadžer uspješne karijere i međunarodnog formata.

Edin DACIĆ je osnivač i direktor kompanije DACCOMET AG, sa sjedištem u Cirihu, Švajcarska, i proizvodnim pogonima za izradu namještaja u Prnjavoru, Bosna i Hercegovina i Ćuprija, Republika Srbija. Diplomirao je političku ekonomiju sa fokusom na međunarodne odnose na Univerzitetu u St. Gallenu. Još kao student, sa svega 22 godine, osnovao je firmu DACCOMET AG, posuđenim novcem, kada je obaveznu šestomjesečnu praksu na fakultetu gospodin DACIĆ vidio kao priliku da postane privatni poduzetnik.

Dacić: „Za sebe ne bih rekao da sam biznismen, nego preduzetnik“

Na samom početku razgovora Škrbić je zamolio uspješnog menadžera Edina Dacića da se sam ukratko predstavi. Na Škrbićevo pitanje – „Ko je Edin DACIĆ“ – odgovorio je: „Za sebe ne bih rekao da sam biznismen, nego preduzetnik“.

„Rođen sam u Beogradu, gde sam proveo prvih pet godina života. Nakon toga se selim u Švajcarsku, gde sam završio školu i političku ekonomiju. Bavim se biznisom od svoje 22. godine. Početkom devedesetih godina sam često imao krizu identiteta, pitajući se da li sam Švajcarac ili Jugosloven. Iz mešovitog sam braka. Otac je iz Rožaja, poreklom iz Crne Gore, dok je pokojna majka iz Srbije. Kada je počela tragedija devedesetih godina na našim prostorima, prestao sam da razmišljam o tome. Što se tiče privatnog života, još uvek imam malu decu, zbog čega supruga trenutno ne radi. Kćerka ima deset godina, a sin ima šest godina. Moj privatan život je vrlo jednostavan, obzirom da jako puno putujem, tako da, kada sam kod kuće, u potpunosti sam posvećen porodici i svaki slobodan minut vremena pokušavam da provedem sa decom.“

EUROMANAGER: Sa pet godina života, kako ste u uvodu rekli, sa roditeljima napuštate Beograd, a već sa 22 godine, posuđenim novcem od roditelja, uz obećanje da ćete fakultet kasnije završiti, napuštate studij i počinjete se baviti biznisom, gdje ste ostvarili sjajnu karijeru. Recite nam nešto o tome…

DACIĆ: Za mene je najvažnije da sam oba obećanja, data roditeljima, ispunio. Vratio sam im, već posle godinu i po dana, posuđeni novac, koji mi je bio potreban da uplatim akcionarski kapital za firmu DACCOMET AG. Fakultet političke ekonomije sam, također, završio. Moj ostali preduzetnički put je karakterisan sa jako mnogo rada, učenja, grešaka, razočarenja, suza i znoja.

Kompaniju DACCOMET AG u Cirihu osnovao sa 22 godine novcem posuđenim od roditelja

EUROMANAGER: Kada biste predstavljali Vašu kompaniju DACCOMET, kako bi to izgledalo?

DACIĆ: Kompaniju DACCOMET AG u Cirihu sam osnovao davne 1990. godine, još kao student, sa svoje 22 godine i novcem koji sam posudio od roditelja.

U početku sam radio na finansiranju izvoza proizvodnih firmi u Hrvatskoj, a već krajem 90-ih godina mi je postalo jasno da će Hrvatska postati preskupa za izvoz na globalno tržište.

Zato sam od 1999. godine počeo da putujem po Bosni i Hercegovini, sa namerom da nađem partnere tj. industrijske kompanije sa perspektivom izvoza i pogotovo razvoja. Preko zajedničkog partnera sam upoznao kompaniju IKEA koja je već bila aktivna u Bosni i Hercegovini.

Edin Dacić

Blizu 800 zaposlenih u dvije kompanije u BiH i Srbiji

• Duže od tri decenije ovaj ugledni poslovni čovjek dokazuje vlastite sposobnosti na tržištu u nekoliko zemalja
• Njegova radno-životna filozofija: korak po korak, do utvrđenih ciljeva
• Kupio firme Standard Furniture Srbija i Standard iz Prnjavora (BiH), pa su u ovim firmama otvorena nova poglavlja u decenijama dugoj historiji
• Najveći partner njegovih kompanija – svjetski gigant IKEA

U teškim uslovima privređivanja izuzetne rezultate postižu kompanije u vlasništvu gospodina Dacića, koje se naročito iskazuju u – izvozu. Partneri su renomiranih evropsko-svjetskih firmi i, po mnogo čemu, primjer za mnoge kompanije u regionu.

IKEA glavni kupac ali i razvojni partner

EUROMANAGER: Ostvarujete 100 odstotni izvoz gotovo svih Vaših proizvoda. Međutim, posebno je značajna saradnja sa svjetskim gigantom IKEA-om, na što ste izuzetno ponosni i odakle stalno dobijate pohvale za kvalitet….

DACIĆ: U pravu ste! Posebno sam ponosan na činjenicu da obe firme u mom vlasništvu rastu čak i brže nego sama IKEA, što je najbolji pokazatelj i potvrda uspjeha.

S druge strane, zadovoljstvo mi je da vidim kako se odlično razvijaju timovi u obe firme. Razmišljaju na moderan i napredan način i kroz to podržavaju rast na globalnom tržištu koje, svake godine, postaje sve zahtevnije.

Međutim, moram naglasiti da IKEA za nas nije „samo“ dugogodišnji kupac, nego i razvojni partner. Ovaj svjetski gigant nam je pomagao i kod investicija koje su bile potrebne, ne samo izuzetno povoljnim kreditima, nego čak i savetima.

Ali, možda čak i najvrednije je prenošenje znanja koje IKEA nesebično deli ako prepozna da njen dobavljač deli njene vrednosti, a koje se ogleda u strogom poštivanju propisa o pravima zaposlenih, ekologiji, održivosti, kvalitetu, te, na samom kraju, konkurentnosti.

Prnjavorski STANDARD specijalizovan za furnirani i kombinovani namještaj

Kada sam započeo saradnju sa prnjavorskim STANDARDOM, finansirao sam kamion po kamion, a obim proizvodnje je postepeno rastao, pa su od oko 400.000 eura godišnje, narudžbe rasle prosečno za 20 odsto svake godine. 2004. godine DACCOMET kupuje većinski paket akcija STANDARD-a, u iznosu od 84,5 odsto, i od tada do danas je uloženo preko deset miliona eura.

Danas je ova fabrika specijalizovana za furnirani nameštaj i nameštaj od kombinovanih materijala od furnira i masivnog drveta.

O kompaniji STANDARD d.o.o. iz Prnjavora

Osnovan još 1943. godine, STANDARD d.o.o. iz Prnjavora je proizvođač namještaja sa dugom tradicijom. Kao dio SOUR ŠIPAD, Standard je do 1985. godine proizvodio pretežno školski namještaj. Iz te specijalnosti, svoju djelatnost usmjerava na proizvodnju namještaja za domaćinstvo iz miješanih materijala, sve do 2000. godine.
Zahvaljujući besprijekornom kvalitetu i uspješnom dizajnu, STANDARD je izrastao 1980-tih godina u fabriku sa 300 zaposlenih koja je plasirala svoje proizvode na domaćem i stranom tržištu. U periodu od 1990. do 1995. godine, STANDARD je radio sa manjim kapacitetom.
Saradnja sa švedskom firmom IKEA počela je 2000. godine, kada je STANDARD imao 90 zaposlenih. Iste godine STANDARD je registrovan kao akcionarsko društvo, što je bio preduslov da počne i prodaja akcija.
Tokom 2004. godine švajcarska firma DACCOMET AG iz Ciriha je počela privatizaciju, te nakon otkupa većine akcija STANDARD-a od ove švajcarske kompanije, sprovedena su tri investiciona ciklusa u opremu, objekte i za obuku radnika, sa ciljem poboljšanja kvaliteta i povećanja kapaciteta.
Trenutno STANDARD zapošljava blizu 400 radnika, a započeo je četvrti investicioni ciklus.

„STANDARD FURNITURE SERBIA“ u Ćupriji vrši preradu masivne bukve u namještaj

Kad je u pitanju investicija u Srbiji, nakon što smo, 2011. godine, postali većinski vlasnik i fabrike „STANDARD FURNITURE SERBIA“ u Ćupriji, oko tri miliona eura uloženo je u opremu, zgrade i naravno obrazovanje naših radnika. To nam je omogućilo da nastavimo sa proizvodnjom nameštaja od punog drveta, ali sa većim kapacitetom, kao i da ih lakiramo.

Fabrika je danas specijalizovana za preradu masivne bukve u nameštaj. Obe fabrike i dalje konstanto rastu i šire lepezu tehnologija i artikala koje proizvode.

Glavni kupac obe fabrike u vlasništvu kompanije DACCOMET AG je svetski lider u opremanju kuća IKEA, a početak saradnje sa IKEA-om datira iz 1999. godine.

O kompaniji STANDARD FURNITURE SERBIA

Preteča kompanije STANDARD FURNITURE SERBIA je zanatska radnja pod nazvom SZR JASEN-LUKIĆ, koja se 90’-tih godina prošlog stoljeća bavila izradom enterijera i namještaja od masivnog drveta po narudžbi.
Od 2004. godine, ova zanatska radnja započinje saradnju sa švedskom kompanijom IKEA. Ubrzo nakon toga, cjelokupna proizvodnja se orijentiše na inostranog partnera, tako da se već od tada, kompletna proizvodnja prodaje i izvozi jednom kupcu IKEA, u više država Evrope, Azije i Sjeverne Amerike.
Od aprila 2008. godine SZR JASEN LUKIĆ prerasta u JASEN-LUKIĆ d.o.o. Ćuprija, a u martu 2011. godine, ova kompanija prelazi u većinsko vlasništvo švajcarskog DACCOMET AG i mijenja naziv u STANDARD FURNITURE SERBIA d.o.o.
Danas ova kompanija zapošljava skoro 400 radnika u stalnom radnom odnosu, a prostire se na površini od 20.000 metara kvadratnih. Na mjesečnom nivou preradi više od 1.500 kubnih metara bukovih trupaca. Kvalitet proizvoda, u potpunosti, ispunjava IKEA standard.

Oklagiju iz proizvodnje u Ćupriji predsjednik Vučić poklonio premijeru Švedske prilikom njegove prve posjete Srbiji

EUROMANAGER: Posebno ste ponosni na kvalitet proizvoda. Imate li neki proizvod koji biste posebno izdvojili kao najbrend?

DACIĆ: Za Srbiju mnogo lakše, jer tu imamo jednog vrlo poznatog vanjskog marketing stručnjaka, a to je predsednik Vučić, tadašnji premijer Republike Srbije, koji je prilikom otvaranja gradilišta za IKEA-inu prodavnicu u Beogradu, najavio da će on biti prvi kupac i da će kupiti upravo oklagiju, ne zato što mu oklagija zaista i treba, nego zato što to mi, u Ćupriji, proizvodimo.

Tu oklagiju je poklonio premijeru Švedske prilikom njegove prve posete Srbiji, posle više od 40 godina. To nas čini jako ponosnim.

Dva najdraža proizvoda u BiH su GNEDBY i kafe stolić „LÖVBACKEN“

U Bosni i Hercegovini bih rekao da imamo dva najdraža proizvoda. Jedan je GNEDBY iz familije WILLY koji je, mislim, najpoznatiji nameštaj koji postoji.

Posebno sam ponosan upravo na ovaj primerak, jer je bio naš prvi proizvod, a tako je komplikovan za proizvodnju, pa niko drugi nije ni hteo da ga radi. Tako smo u suštini i ušli u IKEA-u. Bila je to naša ulaznica.

Drugi brend je kafe stolić „LÖVBACKEN“. Razvijanje ovog proizvoda za nas je značio jedan novi stepen proizvodnje, jer smo, samo na osnovu fotografija stola, koji je krenuo prvi put u prodaju još 1953. godine i od kojeg su u posjedu imali još samo jedan primerak (eksponat u njihovom muzeju u Älmhultu u Švedskoj), uspeli da napravimo crteže i proizvedemo taj stolić.

Za nas je to bila velika obaveza, ali i čast, pogotovo jer nam je IKEA rekla da je lično njen, u međuvremenu pokojni osnivač slavni Ingvar Kamprad, odlučio da se taj stolić opet stavi u prodaju i, naravno, pratio je celi proces proizvodnje.

Naš region ima puno ekonomskih potencijala koji moraju da se aktiviraju i iskoriste

EUROMANAGER: Gospodine DACIĆU, nedavno ste, u Sarajevu, proglašeni najuspješnijim evropskim menadžerom, u okviru 42. po redu svečane ceremonije dodjele jubilarnih nagrada, gdje Vam je evropski nezavisni žiri dodijelio Zlatnu plaketu za životno djelo, za sve što ste radili i uradili, od osnivanja Vaše prve kompanije, davne 1990. godine, do sada. Kakav je Vaš komentar?

DACIĆ: Svi su me pitali da li to planiram da se penzionišem ili sam blizu da umrem, s obzirom na to da se nagrada za životno delo, obično, dobija pred kraj karijere… (smijeh) Ova nagrada mi, zaista, puno znači, jer je priznanje, ne samo mom poslovnom radu, već i mom angažmanu u organizacijama preko kojih pokušavam da utičem na ekonomske promene u Bosni i Hercegovini i Republici Srbiji.

Uvek pokušavam da motivišem druge da rade zajedno i da se angažuju na projektima u našem regionu, jer ima toliko ekonomskih potencijala koji mogu i moraju da se aktiviraju i iskoriste.

Dakle, angažovan sam kao član Upravnog odbora u Udruženju „i-dijaspora“ u Bernu u Švajcarskoj, čiji je glavni cilj da stvori platformu za dijasporu iz Bosne u Hercegovine u Švajcarskoj. Pored toga, član sam i Upravnog odbora Švajcarsko-Srpske Trgovinske Komore (SSCC) u Beogradu i član Stručnog odbora SIPPO-a (Švajcarska Organizacija za Promociju Uvoza) u Bernu.

Naravno, beskrajno sam zahvalan da su Žiri i Nezavisna evropska agencija priznali kontinuirani rad poslednjih trideset godina. Uzeli su u obzir i razvoj kompanije Standard u Prnjavoru, u Bosni i Hercegovini, ali i Standard Furniture, u Ćupriji, Republika Srbija. U obe firme zapošljavamo blizu 800 ljudi, a kada sam započeo saradnju sa Standardom Prnjavor, pre 20 godina, odnosno sa Standardom u Ćupriji pre 10 godina, zajedno su imali manje od stotinu zaposlenih i praktično stagnirale.

Projekat trogodišnje edukacije za zainteresovane iz naše regije

EUROMANAGER: Šta smatrate Vašim najznačajnijim uspjehom u karijeri?

Edin Dacić

DACIĆ: Najznačajni uspeh nije bio direktno poslovni, već pokretanje projekta edukacije, koje je počelo 2015. godine.

Shvatio sam da za moje zaposlenike, koji su se obrazovali na fakultetima i koji su već došli do nekih pozicija srednjeg menadžmenta u firmi, ne možemo da nađemo adekvatne edukacije koje bi im omogućile da se razvijaju dalje kako bi jednog dana bili osposobljeni da budu top-menadžment.

Od kolega sam, preko Vanjskotrgovinske komore (VTK) ili Privredne Komore Republike Srpske (PKRS), saznao da veliki problem u privredi predstavlja upravo srednji menadžment. Mi smo godinama u Prnjavoru pokušavali da podmladimo menadžment.

Problem je što su mnogi, iz te neke srednje generacije, ostali bez dovoljno prakse zbog rata ili nisu dovršili svoje usavršavanje zato što nisu mogli da nađu posao.

Upravo na moju inicijativu je Fakultet za drvopreradu iz Biela (grad i općina u kantonu Bern u Švajcarskoj) razvio LSDT (Leadership and Skills Development Training) i organizovao trening za ove mlade ljude, koji je Švajcarska agencija za razvoj i saradnju finansirala sa oko 90 odsto troškova.

Trening je bio otvoren za zainteresovane iz naše regije i održavao se tokom tri godine. Onda smo odlučili da zaposlimo nekoliko mladih ljudi direktno sa fakulteta, videli smo da ti mladi ljudi drugačije funkcionišu, jer to je ta neka digitalna generacija, veoma obrazovana i neopterećena.

Slali smo ih na sve moguće seminare, jer njima je potrebna praksa i trening za nove pozicije, a u našoj firmi u Prnjavoru imali smo učenike na praksi sa Fakulteta za preradu drveta iz Biela, koji su ostajali po devet meseci u BiH.

Kroz ovaj projekat je do izražaja došlo i moje poslovno iskustvo, poznavanje sistema školstva i organizacija, kako u Švajcarskoj, tako i u Bosni i Hercegovini.

U Švajcarskoj je Vladi primat ekonomija, ovdje prevladava primat politike

EUROMANAGER: Već ste napomenuli da veliki dio vremena provodite putujući po zemljama bivše Jugoslavije, Evropi i svijetu. Kada pravite neki presjek, postoji li i kakva je razlika praviti biznis u Bosni i Hercegovini ili Srbiji i jednoj Švajcarskoj? Gdje je teže, odnosno lakše?

DACIĆ: To je vrlo nezahvalno uporediti. Švajcarska na svim rang listama i anketama u specijalizovanim časopisima „How to do business“ ubedljivo na prvom mestu, dok ovde, u našoj regiji, i dalje prevladava primat politike.

Znači politika je važnija nego ekonomija, ako bih mogao to tako reći.

U Švajcarskoj je obrnuto. Tamo postoji konsenzus kod svih partija da je Vladi primat ekonomija. Nikad se ne može desiti da imate neku političku odluku koja ide protiv interesa ekonomije. To ne postoji.

Ovde je puno drugačije i mnoge stvari to komplikuje i to ne samo ono što ljudi misle pod korupcijom. Mislim, konkretno, na pitanje reformi, fleksibilizacije zakona o radu naprimer. To koči rad i investicije.

Uveren sam da su preduslovi u Bosni i Hercegovini i Srbiji, za preradu drveta i za proizvodnju nameštaja, veoma dobri. Da ta činjenica ne dolazi dovoljno do izražaja je, u prvoj liniji, posledica tragedije 90’-tih godina koja nam je svima poznata i koja je sprečavala da transformacije iz socijalizma ka tržišnoj ekonomiji na svim nivoima ranije, počnu.

Pored ovog, takozvanog političkog problema, u početku mojih aktivnosti u Bosni i Hercegovini bilo mi je veoma teško uveriti svoje zaposlene da, nešto što se na prvi pogled čini nedostižnim, apsolutno možemo da postignemo.

Bez obzira na te sve otežavajuće okolnosti, odmah u samom startu smo postigli izvoz od 100 odsto naše proizvodnje i svake godine rastemo, u proseku, preko 10 odsto.

Smanjiti procenat doprinosa na platu u direktnu korist radnika

EUROMANAGER: Poznato je u javnosti da ste jako vezani za region Balkana. Kao dokazani menadžer svjetskog glasa, recite nam, kako se, prema Vašem mišljenju, može unaprijediti ekonomija i osigurati bolji život na prostorima bivše Jugoslavije?

Edin Dacić

DACIĆ: Najvažnije je učiniti rad u privatnom sektoru atraktivnijim za sve posloprimaoce.

U društveno-ekonomskom sistemu je ta atraktivnost dobrim, ako ne i najvećim delom, definisana visinom plate, koja je na ovim prostorima okarakterisana velikom razlikom između bruto i neto plate (poreski klin).

Zaposleni, u pravilu, obraćaju pažnju isključivo na neto platu koja im se isplati, a često zanemaruju činjenicu da poslodavac na isplaćenu neto platu ima dodatne troškove od oko 70 odsto.

Bruto plate su za poslodavca i dalje na prihvatljivom nivou i ne bi trebalo da se menjaju, ali bi svakako neto plata koja se isplaćuje u korist posloprimaoca trebala biti veća, odnosno procenat doprinosa bi se trebao smanjiti u direktnu korist radnika.

Angažman u radu više biznis asocijacija vezanih za Balkan

EUROMANAGER: Maksimalno ste angažovani u radu biznis asocijacija. Koje su to asocijacije, šta tu radite i koji su projekti aktuelni, posebno oni vezani za Balkan?

DACIĆ: Već sam pomenuo na početku razgovora da sam član Upravnog odbora Udruženja „i-dijaspora“ u Bernu, koje podržava i Vlada Švajcarske, preko SDC (Švajcarska Agencija za Razvoj i Saradnju). Cilj nam je da pružimo, u najširem smislu, platformu dijaspori iz Bosne i Hercegovine u Švajcarskoj, koja broji oko 60.000 ljudi, sa mogućnošću da učestvuje u projektima u oblasti ekonomije, kulture i obrazovanja.

Osim toga, u Upravnom sam odboru Švajcarsko – Srpske Trgovinske Komore (SSCC) u Beogradu, gde u saradnji naših, otprilike 70-tak članova, promovišemo ekonomsku saradnju između Švajcarske i Republike Srbije u svim oblastima.

U organizaciji SIPPO (Swiss Import Promotion Organization) sam član Stručnog odbora. Cilj ove organizacije je da olakša firmama i državama u posebnim sektorima uvoz na švajcarsko tržište. U svim organizacijama se oslanjam na svoja poslovna iskustva koja sam stekao na Balkanu.

RTV Švicarske o Daciću snimila dokumentarac

EUROMANAGER: Radio-Televizija Švicarske o Vama je snimila dokumentarni film, koji je premijerno emitovan u junu 2020. godine. Šta je bila tema ovog dokumentarca?

DACIĆ: Švajcarska državna radio-televizija se, između ostalog, interesuje za teme iz oblasti „migracija i razvoja“. Dokumentarac je portretirao dve ličnosti koje su se formirale u Švajcarskoj, a to znanje koriste da stvaraju radna mesta u zemljama svog porekla.

Za mene je to potpuno bilo novo iskustvo, a posebno mi je bilo interesantno čuti intervjue svojih kolega šta misle o meni i mom radu.

Najpozitivnija stvar koja se desila zahvaljujući ovom filmu je veliki broj reakcija, kako od ljudi poreklom iz ex-Jugoslavije koji sada žive u Švajcarskoj, Nemačkoj i Austriji (u tim zemljama se može gledati ovaj TV-kanal), tako i od mnogo Švajcaraca koji nemaju apsolutno nikakve veze sa ex-Jugoslavijom, ali su bili pozitivno iznenađeni saznanjima šta je sve moguće na našem Balkanu.

Verujem da sam, uz pomoć filma, uspeo da, na pravi način, promovišem aktivnosti, kako Udruženja „i-dijaspora“, tako i Švajcarsko-Srpske Privredne Komore.

„Srećan sam i zadovoljan, svake godine rastemo i bivamo bolji“

EUROMANAGER: Kad analizirate, da li se smatrate sretnim, zadovoljnim i bogatim čovjekom?

DACIĆ: Jako sam srećan jer imam zdravu porodicu, koja je osnov svega! Zadovoljan sam, zato što sam ovo, što sada radim, sanjao pre trideset godina. Hteo sam da postanem preduzetnik. Možda ne baš u ovakvim okolnostima, jer su u tadašnjoj Jugoslaviji bile mnogo mnogo veće šanse, ali sam taj san sebi ispunio!

Smatram se i bogatim, zbog toga što, u svakodnevnoj saradnji sa kolegama i našim razvojnim partnerom IKEA-om, uspevamo svake godine da rastemo i budemo bolji. Verujem da, ako uspemo sve ono na čemu radimo, naša budućnost tek dolazi!